12 godina prijateljstva završilo se zbog žene

Prošlog vikenda morao sam se oprostiti od svog dugogodišnjeg prijatelja Shaban-a. U stanu više nije bilo mesta za njega. Postao je suvišan i počeo je previše da smeta. Konačno je došlo vreme da ga izbacim napolje.

Ko je Shaban? Shaban je moj prvi PC. Pre njega imao sam C-64, a posle sam promenio još mnogo računara, ali sam za njega bio najviše vezan. Nije bio ni prvi ni jedini moj računar, ali mnogih stvari sam se odrekao da bih njega kupio i otuda ta sentimentalnost prema njemu.

Kupljen je davne 1997. godine odmah po završetku berbe kukuruza. Koštao je skoro celih dve hiljade maraka, a opet bio je srednja klasa – Cyrix 6×86 . Za jači se tada nije imalo novaca, čak je i za njega bilo kritično. I danas pamtim situaciju da mi je otac ostavio da biram između CD-roma za njega i jakne vijetnamke. To je bio težak izbor. Svaka stvar je koštala 250 maraka i obe sam želeo, ali jednostavno nije bilo dovoljno novca za obe. Probajte da pogodite šta sam tada odabrao.

Vijetnamku sam kupio kasnije.

Šta može jedan šesnaestogodišnjak da radi na računaru? Da se igra, naravno. Prva tri meseca, od kupovini, me ništa nije interesovalo sem da se igram. Bili su tu Age of Empires, Need For Speed, i slične igrice. A onda naprasno, igrice su mi postale dosadne. Počeo sam da se zanimam za teoriju grafova i njihovu primenu na računaru.

Vreme je prolazilo, ljudi oko mene su nabavljali nove računare, a mene je Shaban i dalje služio. Neke manje kozmetičke izmene su izvršene na njemu (dodat je veći HDD i malo RAM memorije), ali to je i dalje bila ista mašina. Nov računar nisam nabavljao zbog nedostatka novca i zato što je ovaj još uvek ispunjavao sve moje zahteve. Savršeno je brzo izračunavao Kruskalovo minimalno drvo razapinjanja i ostale postavljene probleme. Računar me je toliko dobro služio da sam uz overclock na 233 MHz (!!!??) mogao iz DOS-a puštati čak i DivX filmove.

Shabana je u svakodnevnim poslovima zamenio noviji računar negde tokom leta 2003. godine, a on je otišao u penziju, kod mojih roditelja. Tu je uspešno puštao MP3 muziku i mešao karte za bezbrojne partije pasijansa, a kasnije je prebačen u moju radionicu i uspešno je programirao mikrokontrolere.

Vremenom sam nabaljao sve novije računare, stari su zauzimali Shabanovo mesto, a on je počeo da služi kao izvor rezervnih delova. Prvo se od njega odvojio monitor, a kasnije memorija, grafička i zvučna karta. Na kraju su iz njega otišli procesor, svi kablovi i žice, a kućište sa pločom je ostalo da skuplja prašinu u zabačenom ćošku.

Pre dva meseca preselio sam se u novi stan i poneo ga sa sobom. Od prvog dana on nije imao svoje mesto u njemu. Sklonio sam ga u stranu, ali svi smo se saplitali o njega. Na Ivanin zahtev prošlog vikenda morao je da napusti stan. Završio je u kontejneru, ali je i dalje ima specijalno mesto u mojim sećanjima.